Karijerni izazovi i mogućnosti za diplomirane pravnikе u Srbiji: Realnost tržišta rada

Diplomiranje pravnog fakulteta predstavlja značajan poduhvat, ali je tek početak puta ka uspešnoj karijeri. Mnogi diplomirani pravnici suočavaju se sa kompleksnim i često razočaravajućim tržištem rada, gde se visoko obrazovanje ne pretvara automatski u stabilno i dobro plaćeno radno mesto. Ovaj članak nastoji da rasvetli različite staze koje se nude, podeli iskustva kolega i pruži realan uvid u mogućnosti i izazove sa kojima se pravnici danas susreću.

Osnovne karijerne prekretnice: od pripravništva do pravosudnog ispita

Nakon završetka osnovnih studija, prvi korak za većinu je pripravnički staž. Mesto gde se obavlja pripravnički staž ima veliki uticaj na buduće znanje i mogućnosti. Kao što jedan iskusan pravnik primećuje, rad u sudu ili kod advokata pruža bolju osnovu za kasnije polaganje pravosudnog ispita. Međutim, ovaj put je izuzetno zahtevan i dugotrajan. Priprema za pravosudni ispit opisuje se kao iscrpljujuća, čak i traumatična, sa ogromnim psihičkim i fizičkim naporom. Uspeh ne zavisi samo od znanja, već i od izdržljivosti i upornosti.

Da li je pravosudni ispit neophodan? Odgovor zavisi od željene karijere. Za rad u sudu ili advokaturi, on je obavezan. Za pozicije kod javnog beležnika ili javnog izvršitelja, poželjan je, ali ne i obavezan. S druge strane, za mnoge poslove u državnoj upravi, opštinskim službama, domovima zdravlja ili centrima za socijalni rad, pravosudni ispit često nije uslov. Ipak, sve se češće u oglasima za posao pojavljuje kao prednost ili čak zahtev, što dodatno komplikuje položaj mladih pravnika bez ovog ispita.

Spektar radnih mesta: od suda do tehničkog pregleda

Paleta poslova na kojima pravnici mogu da rade je široka, ali kvalitet i priroda rada dramatično variraju.

1. Pravosuđe i advokatura

Ovo su tradicionalni i najprestižniji pravci. Rad u sudu, bilo kao sudijski pomoćnik ili saradnik, nudi relativnu sigurnost i mogućnost napredovanja. Plate sudijskih saradnika u osnovnim sudovima kreću se od oko 58.000 do preko 70.000 dinara, dok u višim sudovima mogu biti i do 95.000 dinara. Međutim, ulazak u sudski sistem često zahteva strpljenje, volontiranje bez naknade ili rad za simbolične sume tokom pripravničkog staža. Atmosfera u sudovima može biti teška, sa hijerarhijom, šikaniranjem i ogovaranjem.

Advokatura nudi veću slobodu, ali i veću neizvesnost. Početak karijere kod drugog advokata često podrazumeva niske plate (često ispod 50.000 dinara) i rad na svim poslovima, od istraživanja pravnih pitanja do administracije. Samostalno otvaranje kancelarije zahteva velike početne troškove (taksa za upis u imenik, oprema, troškovi poslovanja) i izgradnju klijentele, što može trajati godinama.

2. Javni beležnici i javni izvršitelji

Ova radna mesta su privlačna zbog specijalizacije. Međutim, iskustva kolega pokazuju da su plate počevših pravnika kod notara i izvršitelja često veoma niske, krećući se od 35.000 do 50.000 dinara, uz prekovremeni rad i rad vikendom. Radni odnosi mogu biti neformalni, a atmosfera u kancelarijama opisuje se kao "sektaška" ili izrabljivačka. Iako su sami notari i izvršitelji finansijski uspešni, njihovi zaposleni pravnici retko dele taj uspeh.

3. Državna uprava i javne ustanove

Rad u opštini, domu zdravlja, centru za socijalni rad ili školi (kao sekretar) nudi radno vreme od 7 do 15 sati i veću sigurnost zaposlenja. Međutim, ulazak u državni sektor je često nemoguć bez političke ili lične veze. Čak i kada se neko zaposli, to je često na određeno vreme, sa stalnom pretnjom da će mesto biti dato nekom drugom kada se vlast promeni. Plate su skromne, u rasponu od 40.000 do 70.000 dinara, a posao može biti rutinski i administativan. Kao što jedna koleginica koja radi u domu zdravlja navodi, osnovu posla čine zakoni o zdravstvenom osiguranju i zaštiti, a ne klasično radno ili građansko pravo.

4. Privatni sektor: korporacije, banke i osiguranja

Ovo područje nudi potencijalno bolje plate i uslove. Pravnici u bankama, velikim kompanijama ili osiguravajućim društvima bave se ugovorima, usaglašavanjem sa propisima, sporovima i zaštitom prava intelektualne svojine. Međutim, ulazak zahteva dobro znanje engleskog jezika, često i pravosudni ispit, a konkurencija je velika. Neke strane advokatske kancelarije sa prisustvom u regionu (kao što su pomenute u diskusiji) nude odlične programe prakse i mogućnosti za učenje, ali su zahtevi visoki, a selekcija rigorozna.

5. Tehnički pregled vozila

Iznenadujuće veliki broj pravnika danas radi na poslovima tehničkog pregleda vozila. Glavni posao je izdavanje registracionih nalepnica preko portala eUprave. Plata se kreće od 50.000 do 70.000 dinara, sa prijavom na neodređeno. Iako je posao odgovoran (pravnik direktno odgovara MUP-u), on je rutinski i nema veze sa klasičnim pravničkim poslom. Pravnici se često bave i prodajom osiguranja i platnim prometom. Najveći problem su neetički zahtevi poslodavaca da se lična karta ostavlja u kancelariji tokom odmora ili vikenda kako bi se posao nesmetano obavljao, što izlaže pravnika riziku od zloupotrebe i krivične odgovornosti.

Finansijska slika: plate i troškovi života

Rasprave medju kolegama nedvosmisleno pokazuju da su plate pravnika u Srbiji često nedovoljne za dostojanstven život, posebno u većim gradovima. Početne plate od 35.000 do 45.000 dinara su učestale, što je ispod proseka u zemlji. Čak i sa pravosudnim ispitom, mnogi ne prelaze 60.000-65.000 dinara. Ovo je posebno alarmantno ako se uzme u obzir dugotrajnost i cena školovanja.

U Beogradu, gde su troškovi života najviši, samo stanarina i računi mogu da iznose 250-300 evra mesečno. Pravnik koji živi sam i prima 60.000 dinara (oko 510 evra) ostaje sa minimalnim sredstvima za ostale životne troškove. Stoga, mnogi smatraju da je minimalno prihvatljiva plata za pravnika sa VII stepenom stručne spreme 90.000 dinara, što je daleko od realnosti većine.

Degradacija profesije vidljiva je u činjenici da notari i izvršitelji, koji sami ostvaruju velike prihode, svojim zaposlenim pravnici nude minimalne plate. Istovremeno, političko nameštanje na radna mesta u javnom sektoru onemogućava meritokratski napredak, što dodatno obeshrabruje kvalifikovane kadrove.

Vrednost master studija i dodatnih kvalifikacija

Mnogi se pitaju da li je vredno upisati master studije. Prema iskustvima, master diploma je obavezna samo za određena radna mesta u prosveti (npr. sekretar škole, prosvetni inspektor). Za većinu poslova u privatnom sektoru ili drugim delovima javne uprave, nije presudna. Čak se i smatra da se znanje sa mastera često ponavlja sa osnovnih studija. Ipak, za one koji žele da rade u oblasti evropskog prava ili da nastave akademsku karijeru, master može biti koristan. Dodatne obuke, poput obuke za medijatora, imaju ograničenu praktičnu vrednost na tržištu rada, ali mogu poslužiti za upotpunjavanje CV-ja.

Lična iskustva i saveti za buduće kolege

Kroz podeljena iskustva provlači se nekoliko ključnih saveta:

• Networking i preporuke su kĺjučni. Veliki broj poslova se ne objavljuje javno, već se popunjava preko preporuka. Kontaktiranje kolega, učestvovanje na praksama i događajima može otvoriti vrata.
• Budite uporni i spremni da učite. Ulazak u novu oblast prava (npr. radno pravo u fabrici) može biti izazovan, ali je moguć uz spremnost na učenje i istrajnost.
• Ne pristajte na neetičke zahteve. Ostavljanje lične karte, potpisivanje "blanko" dokumenta ili rad bez prijave izlaže vas velikom riziku. Vaša profesionalna i lična odgovornost je na prvom mestu.
• Razmotrite šire mogućnosti. Pravničko obrazovanje može biti dobra osnova za poslove u ljudskim resursima, javnim nabavkama, projektnom menadžmentu ili nevladinom sektoru. Ne ograničavajte se samo na klasične pravničke pozicije.
• Psihološka priprema je važna. Tržište rada je teško, a odbijanja su česta. Važno je čuvati motivaciju i ne odustajati od traženja posla koji će vas ispunjavati, makar delimično.

Zaključak: Između strasti i preživljavanja

Biti pravnik u Srbiji danas znači balansirati između strasti prema pravu i surove ekonom ske realnosti. Iako postoje izuzetci i uspešne priče, prosečan ishod je često nedovoljno plaćen, prenadležan ili posao van struke. Sistem favorizuje one sa vezama, a kažnjava one koji se oslanjaju samo na svoje znanje i rad. Unatoč tome, upornost, kontinuirano usavršavanje (posebno jezika) i spremnost da se istraže netipični pravci mogu dovesti do pristojne karijere. Konačno, mnogi pravnici zaključuju da je najvažnije pronaći posao koji, pored finansijske stabilnosti, donosi i lično zadovoljstvo i osećaj profesionalnog dostojanstva.